Растко Петровић рођен је 1898. године у Београду. Расткова породица била је веома угледна и цењена у Београду.  У јеку Балканских ратова 1912. Прекинуо је гимназијско школовање у Београду и отишао на фронт.  Преко Албаније је отишао у Француску, где је завршио гимназију. Као стипендиста француске владе уписао је права у Паризу. Тамо се дружио са многим песницима и сликарима. Писао је песме, приповетке и приказе сликарских изложби и објављивао  их је у отаџбини.
Године 1921. објавио је  јединствени хумористички роман из живота старих Словена „Бурлеска Господина Перуна Бога Грома“, а крајем 1922. године збирку песама „Откровење“. Током целе те године је активно деловао  у Београду заједно са другим писцима попут Милана Дединца, Марка Ристића, Тина Ујевића. Њихово деловање довело је до појаве надреализма.
Октобра 1926. године постављен је за писара у Министарству иностраних дела у Посланству при Ватикану код Милана Ракића. Године 1930. Петровић је објавио величанствени путопис „Африка“.
Други светски рат провео је у Сједињеним Америчким Државама где је и умро 1949. године. Посмртни остаци Растка Петровића пренети су у Београд тек у јуну 1986. године, и сахрањени у породичну гробницу на Новом гробљу.