НОВО

  У последњем тренутку - Гавра Влашкалин

  У ШТАМПИ

  Изабране приче - Драго Кекановић

БИБЛИОТЕКА
СТРАЖИЛОВО

СРПСКА ЉУБАВНА ПОЕЗИЈА (антологија)

Љубав је један од значајнијих момената српског песништва. У периоду од скоро 600 година, можемо видети не само изванредне примере песничког умећа у српској поезији, него и једну менталну и формалну, те и идеолошку еволуцију у разумевању самог феномена љубави.

Црњански, Милош: ПЕСМЕ

Јакшић, Милета: ПЕСМЕ

Јакшић, Ђура: ПЕСМЕ

Темпераментни војвођански песник будио је интересовање многих књижевних критичара и историчара књижевности који у својим саопштењима, интерпретирајући лирику, нису испуштали из вида ни његов живот нити нарав...

Јовановић, Јован - Змај: ПЕСМЕ

Лекар, песник и књижевник, управник Текелијанума, лекар у Панчеву, Сремским Карловцима, Бечу, Београду и Загребу и драматург Народног позориштау Београду. Спада у ред најплоднијих песника српског романтизма, био је уредник многих листова и часописа и један од најистакнутијих националних радника. Од свих српских песника, он је најдубље ушао у народ, био највише читан и највише вољен.

Петровић, Растко: ПЕСМЕ

Растко Петровић  је значајан песник за националну традицију, савремен и модеран. Он је својим песмама утицао на развој нашег модерног песништва у другој половини двадесетог века.

Миљковић, Бранко: ПЕСМЕ

Ретко је који српски песник тако нагло постао утицајан на прелазу из педесетих у шездесете године. Једним блеском који је тад произвела његова поезија може се објаснити што је његов скори трагични животни крај дубоко одјекнуо у српској књижевности.

Настасијевић, Момчило: Седам лирских кругова

Настасијевићево песничко дело није обимно. Он је за живота објавио само једну збирку песама: Пет лирских кругова (1932). Иза себе је оставио још два написана и скоро у целини објављена "круга" (циклуса) песама: Магновења и Одјеци. То је укупно седам циклуса са свега 75 песама. Па ипак, Настасијевићево песничко дело сматра се једним од најзначајнијих које имамо. Последњих година, објављено је више вредних интерпретација појединих његових песама. То значи да и поједине његове песме заслужују да се, као посебна дела, истражују и тумаче.

Бојић, Милутин: ПЕСМЕ

(...) Бојић је радичевићевски песник и по песничкој и по животној судбини. Поред тога, они су песници чија дела је пратила и слична рецепцијска судбина: сваки је био прихваћен, пре свега, по једној песми - по Ђачком растанку Бранко Радичевић, по Плавој Гробници Милутин Бојић. А оба песника имала су можда и бољих песничких пројеката, какви су, на пример, Туга и опомена Бранка Радичевића и Сонети Милутина Бојића. (...)

Петковић – DIS, Владислав: ПЕСМЕ

У свом поговору “Дисова изгнанства” Миливој Ненин је успешно разбијао окамењене представе о Дису у српској књижевности, показујући да он није био ни тако необразован ни неодговоран према своме таленту, као што се обично мисли. За тумаче и истраживаче Дисовог дела посебно је значајан Ненинов закључак о утицају Светислава Стефановића на Диса, а не Симе Пандуровића.

Ракић, Милан: ПЕСМЕ

Ракић спада у оне наше песнике који су најдубље загледали у смрт и непостојање. Гашење живота у мртвилу, прелаз из бића у небиће, постепено тоњење у мир који је таман и дубок – тема коју смо открили код Змаја и М. Јакшића а која ће добити коначан израз у Дисовом нирванизму – јавља се и у неким Ракићевим песмама (Осврт, триптихон Помрчина).

Радичевић, Бранко: ПЕСМЕ

При избору из лирике Б. Радичевића руководили смо се двама критеријумима: утврђеним судом о томе шта је највредније у песниковом опусу и тежњом да се дâ пресек његовог поетског изражавања. Тако су се у избору нашли, поред љубавне и елегичне, и примери песникове родољубиве, сатиричне, хумористичке и анакреонтске поезије.

Костић, Лаза: ПЕСМЕ

Поезија Лазе Костића представља највиши ступањ српског романтизма из неколико разлога. Пре свега, као високо културан човек, зналац класичних и страних језика, одличан познавалац европске књижевности, Лаза Костић је, попут свих великих романтичара, био и песник и теоретичар песништва, који је упоредо изграђивао и своју поетику и своју поезију и који је, једини међу српским песницима свога доба, стварао поезију филозофског смера и ерудитске културе.

Дучић, Јован: ПЕСМЕ

Јован Дучић је једна од најзначајнијих појава наше модерне лирике. Песник високог стила и ерудиције, оспораван и величан, у последњим деценијама добија заслужено место у поретку вредности српске књижевности и српске културе. Може се слободно рећи да Дучић представља једну епоху, на размеђи раног модернизма и појаве авангарде у српској књижевности између два рата.

Шантић, Алекса: ПЕСМЕ

Драгиша Живковић припремио је књигу изабраних песама Алексе Шантића са интенцијом да се сагледа какво зна чење његова поезија има данас: “Говорити и писати о Шантићу и о његовом Мостару данас, после свега што су народи Југославије учинили једни другима у овом рату, врло је тешко и болно.

Стефановић, Светислав: ПЕСМЕ

(...) Место Светислава Стефановића није – када је о поезији реч – уз Црњанског, Растка, Винавера..., већ је његово место – сликовито речено – насупрот Дучића и Ракића. Наиме, Стефановић се указује као антипод Дучићу и Ракићу.